Кристин Г. Хомме, Јанет К. Керн, Боид Е. Халеи, Давид А. Геиер, Паул Г. Кинг, Лиса К. Сикес, Марк Р. Геиер
БиоМеталс, Фебруар 2014, том 27, број 1, стр. 19-24,
Сажетак: Зубни амалгам живе има дугу историју наоко безбедне употребе упркос непрекидном ослобађању паре живе. Две кључне студије познате као Дечја испитивања амалгама често се наводе као доказ безбедности. Међутим, четири недавне поновне анализе једног од ових испитивања сада указују на штету, посебно дечацима са уобичајеним генетским варијантама. Ове и друге студије сугеришу да се осетљивост на токсичност живе разликује код појединаца на основу више гена, од којих нису сви идентификовани. Ове студије даље сугеришу да нивои изложености живиним парама из зубних амалгама могу бити небезбедни за одређене субпопулације. Штавише, једноставно поређење типичне изложености са регулаторним сигурносним стандардима сугерише да многи људи добијају небезбедну изложеност. Хронична токсичност живе је посебно подмукла, јер су симптоми променљиви и неспецифични, дијагностички тестови су често погрешно схваћени, а третмани су у најбољем случају шпекулативни. Широм света у току су напори да се поступно укине или елиминише употреба живог зубног амалгама.
